Nynorskordboka
oppheve
oppheva
дієслово
| інфінітив | теперішній | минулий | теперішній доконаний | імператив |
|---|---|---|---|---|
| å opphevaå oppheve | opphevar | oppheva | har oppheva | opphev!oppheva!oppheve! |
| дієприкметник минулого часу | дієприкметник теперішнього часу | |||
|---|---|---|---|---|
| чоловічий / жіночий рід | середній рід | означена форма | множина | |
| oppheva + іменник | oppheva + іменник | den/det oppheva + іменник | oppheva + іменник | opphevande |
Походження
frå tyskЗначення та вживання
setje ut av kraft;
ta bort;
gjere slutt på
Приклад
- oppheve ei lov;
- dei har oppheva kontrakten;
- avtala skal opphevast
- brukt som adjektiv:
- eit oppheva skilje