Bokmålsordboka
kokekar
іменник середній
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| et kokekar | kokekaret | kokekar | kokekarakokekarene |
Значення та вживання
kar (2, 1) til å koke noe i;
kjele, gryte
| однина | множина | ||
|---|---|---|---|
| неозначена форма | означена форма | неозначена форма | означена форма |
| et kokekar | kokekaret | kokekar | kokekarakokekarene |